Замисли крошњу дрвета – ти у њој. Далеко изнад земље. Окружују те звуци лишћа које крцка под ветром. Вруће је, а ти си управо изашао изнад земље, после 17 година проведених у сакупљању утисака, сисања корена дрвећа. Добро си се одморио. Спреман за певање. И тако почињеш… долазећи из недра земље, доносиш знање. Очаравајућу, али непознату фреквенцију. Чуо си како се Земља помера. Проучио си је. Доносиш загонетке, спекулативна пророчанства. Довео би их, да ниси Н.У.А.
Подвик! Дуго очекиван да се чује.
„Погледај у! Ја нисам крошња – ја сам гласник“ је рад који узима делиће различитих епоха, али и различитих дисциплина. Разматра спекулативну Зоологију/Ентомологију, тачније историјско-биолошке атрибуте Magicicade septendecim док упоредо анализира српско православно појање. Верује се да је специфично легло XI Magicicade изумрло још 1954. Постојале су спекулације о томе да је легло поново пронађено 1988. године – ове спекулације никада нису потврђене.
Рад црпи снажну референцу из књиге Инсекти певачи: Природна историја Цикади (Insects singers: A natural history of the Cicadas (1929)), стварајући свој нови хибридни мит – инсект-морфно православно пророчанство. Reinkarnacija Brood-a XI (чија би година изласка из подземља била биолошко-историјски 2022.) који је дошао да нас заведе у чин удварања свету чином најромантичнијег позива – прокламовањем спекулативног пророчанства. Преводец́и нови хибридни мит, од ових сентинелних врста, доносимо вести о клими – љубави у ери оскудице. Сада, коначно, можемо да разумемо њихову фреквенцију.
Музика и текст за експериментално пророчанство написани су из референци православних напева, деконструисани у другачији контекст, у загонетке, апстрактна размишљањима о климатским променама, глади, анксиозности, итд. Иза сваке од партитура, крије се мит нашег времена повезан са сваким „позивом/појањем“.
Заслуге:
Написала/Компоновала/Анимација/Креирала: Сања Анђелковић
Ко-композитор/сензорне перкусије: Лав Ковач
Цикаде: Живан Поповић, Ивана Ножица, Бранислава Загорац, Вук Поповић, Владо Илић, Наташа Берић, Елеонора Војновић
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откопу: III-30-191/216.10.2023.
Инвентарски број: 187
Фото: квадрат из видео рада
О АУТОРКИ:
Сања Анђелковић (1991) је аудио-визуелна и текстуална истраживачица-уметница са седиштем између Новог Сада (Србија) и Беча (Аустрија). Успоставља везе између тренутног светског поретка са алегоријским/аналогијским светским поретком и његовим убиствима/супресијама/маргинализацијама. Занимају је паралеле и истражује како се идеја „дома“ мења у историјском, географском, друштвеном и еколошком контексту. Црпи референце из различитих актуелних феномена и ради са архивама из различитих државних институција стварајући вишеслојна дела. Академски је мастерирала уметност нових медија на Академији ликовних уметности Нови Сад и тренутно похађа докторске студије на Универзитету примењених уметности у Бечу (Universität für angewandte Kunst Wien). Њени професионални уметнички подухвати укључују уметничке резиденције са British Council / BIOS / ATOLYE (UK,GR,TUR), Risk Change (Будимпешта, Мађарска, 2019); сарадња са Filmuni Konrad Wolf Babelsberg, Потсдам; помене у Ars Electronica (Линц, Аустрија, 2021); награде из Фонда принца Клауса (Амстердам, Холандија, 2021), 59. Октобарског салона (Београдско бијенале, Србија, 2022), Секундарне архивске награде (Фондација Катажина Козира, Пољска, 2022) и Награда Димитрије Башићевић Мангелос (YVAA, Београд, Србија, 2023). Тренутно сарађује са антрополошкињом Хсиу-ју Стејси Ло на спекулативном компјутерски генерисаном играном филму.