„(…) У експерименталном филму Милице Ракић Црвена да те нема требало би те измислити уводи се лик хероине, боркиње и активисткиње, која у две појаве и три гласа персонификује лик нове жене, развијен у борби, лик од кога већ се у периоду косолидације власти у ФНРЈ одустало. Монтажом играних и документарних сцена, уз нарацију из офа, гради се наратив који народноослободилачку борбу и социјалистичку револуцију револуцију не третира као нешто што је завршено у давној прошлости, већ као процесе који су остали недовршени, који су били прекинути ради успостављања стабилне власти и досезања неког базичног животног стандарда, док су носиоци тих процеса привремено пацификовани. Та привременост је, међутим, постала релативно трајна, а демобилисана боркиња и револуционарка је остала у некој врсти унутрашњег изгнанства, лутајући попут неке утваре или авети по вили у којој је некада имала илегалну партизанску штампарију, и из које је и кренула у борбу. Обузета је дијалогом који се води између два пола њене физички подвојене појаве, којим се  на моменте пролама понека парола, и који бива контрастиран са веома сувим и грубим извештајем о недостатцима рада АФЖ-а у 1947. години Обучена је и нашминкана за покрет, али команде за то нема.”

Из текста Амазонка, партизанка, утвара историчара уметности Стевана Вуковића

Учесници и сарадници: Владимир Бјеличић, Олга Димитријевић; Монтажа: Ирена Паровић, Срђан Ћешић; Камера: Владимир Јевтић; Фото: Александрија Ајдуковић: Музика: Људмила Фрајт; Сценарио: Милица Ракић; Шминка: Драган Вурдеља; Фризер: Јованка Лујић; Превод: Александар Милајић; у филму су коришћени делови песама Терезе Кесовије „И онда крадом гледам лице твоје” и „Буди се исток и запад”.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-30-186/11.10.2023.
Инвентарски број: 184
Фото: Александрија Ајдуковић