Негативни Октобарски салон: Бојкот Прековременог рада је рад развијен у контексту 59. Октобарског салона. Рад представља негативну верзију саопштења, односно уводног текста, првог Октобарског салона отвореног 20. октобра 1960. године у Београду. Користећи софтвер специјално написан да преводи тектове у негатив, текст је компјутерски генерисан а потом минимално обликован од стране уметнице.
Сви негативни преводи могу се посматрати као векторски простор, где је нулта тачка тог простора реч или фраза коју желимо да преведемо. Другим речима, начин на који одређена реч преводимо у негатив зависи у ком правцу желимо да идемо и који аспект њеног значења желимо да негирамо. У овом раду, октобар је негиран у прековремени рад (овертиме) по основи вектора времена које је разграничено – на месец или на плаћени/неплаћени рад. Слично, салон је негиран по основи вектора окупљања, па тако његов негатив постаје – бојкот. Бојкот као знак одбијања и повлачења из комерцијалних или друштвених односа у заједничком или индивидуалном акту, што је у супротности са салоном чији је циљ окупљања забава, размена знања и/или друштвено-комерцијална корист.
Негативна поезија је део текућег, интердисциплинарног истраживања космогоније (односно теорије постанка). Осмишљен као лингвистички експеримент и алгоритам за машине и људе, пројекат истражује могућност приближавања нули (тачки порекла) кроз математичку операцију поништавања и концепта негације у природном језику. Сарадник на пројекту и развој софтвера: Милош Грујић. Подржао Оксфордски речник енглеског језика путем приступа истраживача.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откопу: III-30-205/23.10.2023.
Инвентарски број: 189
Фото: Немања Кнежевић, поставка 59. Октобарског Салона, квадрат из видео рада
О АУТОРКИ:
Катарина Петровић (1986, Ниш, Србија) је уметница и истраживачица која ради на раскрсници уметности, науке и технологије. Фокусирајући се на генеративне процесе у језику и природи, ствара радове у форми модуларних инсталација у онлајн и офлајн простору, користећи медије као што су генеративни текст, поезија, звук, софтвер и перформанс.
Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, а магистрирала на департману ArtScience Interfaculty при Краљевској академији уметности и Краљевском конзерваторијуму у Хагу. Добитница је Мангелос награде за 2019. годину. Катарина Петровић је чланица и председница одбора уметничког простора Trihie у Хагу, истраживачица при трансдисциплинарном истраживачком центру Лео Апостел и гостујућа предавачица на постдипломском програму School of Thinking у Бриселу и ArtScience Interfaculty у Хагу. Живи и ради на релацији Београд–Хаг.