Драгуљи наше прошлости, 2014
9 фотографија на форексу
100 х 60 цм (x9)
eдиција: 1/5
Београдска архитектура и урбани пејзаж прошли су кроз бројне промене у прошлости, али су ширење града после Другог светског рата и његов прогресивни стил довели до стварања сасвим посебног регионалног модернизма. Домаће архитекте су 1960-их, под утицајем бруталистичких стремљења у Европи, артикулисале посебну врсту послератног модернизма. Ове грађевине израз су утопијско-социјалистичког стила, иако је највећи део Титове послератне визије Србије заборављен. Давид Пужадо је у прецизним црно-белим фотографијама израдио портрете икона титовске архитектуре, као што је случај са Кулом Генекс, знаменитошћу висине 115 метара коју је пројектовао Михајло Митровић 1977. године, да би три године касније била и изграђена. Објекат се састоји од стамбеног дела са 30 спратова и суседног пословног простора од 26 спратова, што га све чини највишом зградом на Балкану. Велики рекламни панои данас прекривају највећи део фасаде. Новобеоградске вишеспратнице, које су пројектовале разне архитекте, подељене су у 72 јединице разноврсних архитектонских стилова и представљају импозантне монолитне низове бетонских кула, упркос томе што су временом попримиле прилично дистопијску ауру. Међутим, у поређењу са плановима за преобликовање града који треба да му подаре ново приобаље дуж реке Саве, са све небодером висине 200 метара и највећим тржним центром на Балкану, што су предлози инвеститора Eagle Hills из Абу Дабија, ове слике грађевина из 1960-их изгледају као обећања из прошлости која још увек чекају на своје остварење. Пужадове фотографије не одишу ни трунком носталгије. Напротив, оне упућују на потенцијал својствен архитектури која не зависи од економских обзира. Иако се ради о знаменитостима Београда које су намах препознатљиве сваком његовом житељу, делује да им је један дистанцирани документарни приступ неопходан како би се могле надметати са визијом неког новог Београда који се ових дана рекламира широм града.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-65/24.03.2023.
Инвентарски број: 183
Фото: Давид Пужадо
О АУТОРУ:
Давид Пужадо рођен је у Барселони, а од 2013. године живи и ради у Београду, у коме руководи фотографском платформом Bartcelona концепт која је до сада организовала преко 80 изложби и догађаја. Године 2015. основао је „Београдски месец фотографије“, првобитно као годишњу изложбу посвећену излагању и промоцији фотографије у Београду. Изложба се од 2022. одржава на сваке две године. Од 2021, један је од кустоса и координатора прве едиције Mostra de Cinema Català in Sérbia, посвећене промоцији каталонског филма у Србији, у организацији Института Рамон Љуљ. Од 2022. сарађује са биоскопом „Балкан“ и Фондацијом „Саша Марчета“ у циљу размене ликовних уметника између Србије и Шпаније.