Ове фотографије део су серије прича о дванаест жена које су у различитим тренуцима свог живота одбиле да оду. Многе од њих одбацили су партнери, станодавци, послодавци или им је држава ускратила гостопримство. Бреме одбијања натерало их је у бег у маштање. Неке од њих нису нашле удвараче или нису хтеле да се удају због статуса, па су се определиле за подједнако стабилне, темељне и лепе „Краљичине поданике“ – уличну светиљку, стабло, саобраћајни знак – обележја Лондона…
Са овом групом жена сам се сусрела 2007. године. Желела сам да их ухватим на фотографијама, али је њихове драматичне животне приче требало пренети другачије него што се то ради у документарним репортажама и медијима, где се обично приказују као жртве – претучене, у модрицама или уплакане, окружене бедом и децом.
Пројекат се одвијао у Миграционом ресурс центру (MRC) и мојој кући и око њих. Учеснице су из разних земаља – Ирана, Уганде, Зимбабвеа, Украјине, Ирака, Етиопије, Босне, Турске, Еритреје, Руанде, Курдистана, Либана и Велике Британије… Позирале су као на снимању модних фотографија, уносећи дашак гламура у суморност свакодневице и невоља с којима се суочавају – чекање у редовима за ваучере за храну, имиграциона контрола, негативно писање штампе…
Венчанице су окружене свадбеном иконографијом, али слика није шала – то је догађај очаја и илузије снимљен као на правој свадбеној церемонији. Парадокс овог губитка стварности услед притиска животних околности доводи у питање ситуацију у којој се налазе жене – да ли је она стварна или је измишљена – концепт који деле и публика и особа на слици.
Група невести које грле објекте на улици није венчање за које ико мисли да је стварно, али пружа спектакл у комшилуку и подстиче дебату о утицају граница на људске односе и друштвене промене у областима у којима живимо.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откопу: III-5-192/06.09.2022.
Инвентарски број: 167
Фото: Љубазношћу уметнице
О АУТОРКИ:
Нела Милић (1974) је уметница и универзитетски предавач у области медија и уметности на Универзитету уметности у Лондону. Током своје каријере реализовала је креативне пројекте за организације као што су Краљевска опера, Барбикан, Уметнички савет Енглеске, Џон Луис, Ал Џазира, Campbell Works, Oxo Tower, LIFT и Лондонски филмски фестивал. Интересовање за пресек временске и просторне димензије довело је Милић до многих мултимедијалних пројеката мапирања у којима се бави памћењем, нарацијом, дигиталним архивима, градом и суделовањем. Докторирала је на пројекту „Balkanising Taxonomy“ у којем је истраживала град као место спектакла и културу протеста. Рад на уметности и јавном простору у Београду наставља кроз Kulturklammer, центар за културне интеракције. Освојила је награду за уметност лондонске општине Садрк за пројекат „Here Comes Everybody“ 2015. године, о чему је писала у књизи „Art and the City: Worlding the Discussion through a Critical Artscape“ (2017). Рад на истраживачким пројектима о вајарки Олги Јеврић и инаугурацији платформе за истраживање постсоцијализма и уметности на Универзитету уметности Лондон финансирали су Удружење историчара уметности и Британско друштво за естетику. Сарадница је истраживачког центра TrAIN и Института за друштвени дизајн. Пише критике за часописе UCL Press, Palgrave MacMillan, Journal for Art, Design & Communication in Higher Education, Memory Studies Journal, Studia Politica i Feminist Review. Ко-председавајућа је Радне групе за уметност и памћење Удружења за проучавање памћења (MSA) и чланица Заједнице за уметничка и архитектонска истраживања (CA²RE). Оцењује апликације EU COST мреже за хуманистичке науке и консултант је Фонда за науку Републике Србије. Нела је део културне мреже Peace and Conflict и истраживачког пројекта Arts and Reconciliation, које финансира AHRC (Савет за истраживање уметности и хуманистичких наука), за који је креирала инсталацију Text Illuminations. Чланица је истраживачких центара Space and Place и Design Activisм. Ко-уредница је специјалног издања часописа Journal of Organizational Aesthetics о Лондонском фестивалу дизајна на Лондонском колеџу за комуникације и чланица редакције часописа Journal of Arts and Communities. Нела је виши сарадник Академије за високо образовање. Чланица је надзорних тимова на докторским студијама. Радила је као екстерни испитивач на универзитетима UNSW Сиднеј и UPV/EHU и чланица је Care2Care.