Полигон за показне вежбе

Ако стварност посматрамо као полигон који је направљен по мери забављачке и војне индустрије, медијски простор резервисан за културу намерно се даје неинвентивним људима који тапкају у месту и декоришу некрофилну садашњост. Они се ником не обраћају, не значе ништа и немају критички однос према суштинским проблемима. То растерује и понижава људе, и на овом полигону је изгубљен смисао. У таквом распореду стварности опортунистичка логика ради механички, као на траци и у сталној је потрази за новим изворима престижа и шока. Оваква забава, која је део културулошког стања намењена је малограђанској публици и медиокритетима из бранше, задуженим за теоретско покриће и замагљивање економских интереса и скоро је без икаквог људског и критичког садржаја.

Рад Полигон Шејме Фере је ангажован и подразумева радикалну субјективност. То значи бити људско биће које нешто осећа и не припада капиталистичкој стварности усамљеног и уплашеног човека. Кроз лични став, демистификује потрошачки свет спектакла кроз одбачене предмете и успомене, и даје могућност за обнову комуникације. Развија своју инсталацију кроз приче о нашем фрагментираном трајању и знању о траговима савременог друштва.

Својим уметничким интегритетом Шејма Фере показује да је најважнији појединац и његова лична порука. Све остало је политичка манипулација изграђена из охолости, себичности и подчињавања, која представља структуру потрошачког друштва.

Из радости, наслућујем да њен рад указује на освешћеност према егзистенцијалним моделима данашњег доба и проналажење начина да се живи ван тих модела. Срећа је слобода. Ако човек има среће да буде слободан, онда је и жив.

Сашa Стојановић, ликовни уметник
Текст за каталог 59. Октобарског салона

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откопу: III-30-188/11.10.2023.
Инвентарски број: 188
Фото: поставка 59. Октобраски салон, Немања Кнежевић, љубазношћу уметнице