У ишчекивању имама Махдија (Мула Омар), 2003-04
уље на платну
100 x 80 цм (x3)

Инсталација У очекивању имама Махдија састоји се од 12 портрета међународно проглашених ратних злочинаца, насликаних у препознатљивом поп-арт маниру, са ореолима светаца изнад њихових глава.

Рад је изложен на 45. Октобарском салону Континентални доручак (2004), на позив уметничке директорке Анде Ротенберг. Неколико месеци раније, планирана изложба радова у Галерији „Прогрес“ у Београду била је забрањена непосредно пре отварања.

Портрети проглашених ратних злочинаца, као што су Бин Ладен, Садам Хусеин, Мула Омар, Фидел Кастро, Мао Цетунг, шеик Ахмад Јасин и Рухолах Хомеини, укључују и оне који се везују за рат у бившој Југославији током 1990-тих: Жељко Ражнатовић Аркан, Слободан Милошевић, Звездан Јовановић и Радован Караџић (неки од њих су били живи у време када је дело настало). Бирајући ове личности, уметник поставља питања о кредибилитету доминантних ставова и моћи медијских слика које одражавају моћ капитала и владајућих економских и политичких структура. Такође, пита се да ли је могуће вратити референцијалност човека као субјекта који мисли. Идеја хуманизма и демократије која се претворила у њен сурогат, и његов лични став о борби против тероризма данас, неке су од главних тема које се обрађују у овим радовима.

© Културни центар Београда, Збирка Октобарског салона и уметник
Уговор о поклону: III-5-218/14.8.2014.
Инвентарски број: 18
Фото: Милан Краљ

Изабрана библиографија:
45. октобарски салон, Континентални доручак, Културни центар Београда, 2004
Марија Ђорђевић, „Папа покривен капутом”, Политика, Београд, 09.2.2008, КД6, http://www.newpolis.org/meta-content/uploads/2015/10/Kulturne-veze-Srbija-Kosovo-2008.pdf – приступљено 10.03.2020.
Владислав Шћепановић, „Медији, естетика и деструкција”, Зборник радова, Факултет драмских уметности, бр. 16, Београд, 2009, 129–141

О АУТОРУ:

Владислав Шћепановић (1971, Никшић, Црна Гора) дипломирао је на Факултету ликовних уметности на Цетињу, магистрирао и докторирао на интердисциплинарним докторским студијама на Факултету примењених уметности у Београду. У својој уметности се бави светом симулације и деловањем сила доминације и отпора у масовним медијима спектакла. Његов главни мотив је истраживање медијских сцена које су отворени приказ моћи капитала и владајућих економских и политичких структура. Један је од тројице уметника који су представљали Србију на 57. Венецијанском бијеналу. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду.